ZMAJ KNJIGA

Stiven King - MAJSTOR

„Ne mogu da verujem da mi je trebalo 40 godina da uzmem da ga čitam“. Upravo ovom rečenicom sam završila čitanje „Lisine priče“ Stivena Kinga.  Naravno da sam čula za Kinga i da sam znala gomilu njegovih knjiga ali ga nikada nisam čitala. Jednostvno mi nikada nije dolazio pod ruku a i kada bih pomislila da bih možda mogla da nešto njegovo uzmem i pročitam, nekako nisam bila raspoložena jer sam ga uvek vezivala za horor - žanr koji preterano ne volim.  Molim da se notira - zombije i vampire volem, ali priče gde ću sve vreme sedeti sa grčem u stomaku, čekajući da nešto užasno iskoči iz mraka, ne volem nikako.

Onda se relativno skoro nekoliko stvari poklopilo i ja sam „progledala“ i uvidela

o-koliko-sam-samo-pogrešila. Najpre sam ponovo gledala Kinga u kameo ulozi u mojoj omiljenoj TV seriji „Sinovi anarhije“ i uživala, ali potpuno uživala u njegovom „čistaču“ pored koga čak i najveće psihopate serije izgledaju kao mačići.

Ubrzo potom sam pričala sa meni vrlo dragim piscem DT čije mišljenje i književni ukus veoma cenim i poštujem koji mi je doneo The Long Walk, roman koji je King objavio pod pseudonimom Ričard Bahman i koji me je potpuno, totalno, načisto oduševio. Apsolutno sam ostala zabezeknuta i puna strahopoštovanja prema čoveku koji je priču o dečacima - učesnicima užasnog takmičena u hodanju u distopijskoj Americi, napisao tako da se čita i kao filozofska rasprava o životu i mladosti i smrti i prolaznosti i kao nauzbudljiviji triler i kao krvava bajka za odrasle. U rukama nekog lošijeg pisca ovo bi bilo dosadno, mučno proseravanje. King je majstor. A ovo je njegov prvi roman, koji je pisao još kao brucoš. Znam da sam svima danima pričala o knjizi, potpuno opčinjena i fascinirana njome.

Naravno da sam odmah potom otrčala do Vulkana u potrazi za još nekom Kingovom knjigom. I svesno sam izbegavala  njegove kultne romane i odlučila se za „Lisinu priču“ koja me je opet čekala mesecima jer nikako nije stizala na red od nekih drugih stvari. Ne znajući zašto, spakovala sam je u kesu prepunu knjiga za more gde je opet čekala i čekala, povremeno se misteriozno pojavljujući na se početku gomile za čitanje i nestajući i pojavljujući se i nestajući. Sve dok je nisam uzela i pročitala prvu rečenicu.

Dva dana sam je nosila svuda sa sobom, po plaži, po kafanama, u kolima psujući naglas i u sebi svakoga ko bi mi se obratio dok sam je čitala i čitala istovremeno opčinjena i užasnuta pričom o braku, porodičnim vezama i tajnama. Knjiga me je učinila toliko nervoznom i naelektrisanom i usplahirenom da sam danima pošto sam je odložila tražila dugog dečaka u krivini čaše i uglu ogledala. Ne mogu da verujem da mi je toliko trebalo da uzmem da čitam Kinga!

I sada planiram povratak kući i uzimanje nove knjige koja će, kako mi se čini, opet čekati savršeni trenutak da me prizove i zarobi i potpuno pomeri.

                                  

                                                                                                  K.

Foto: MJ