ZMAJ KNJIGA

Princeza devete umetnosti - Modesti Blejz

Bila sam bolešljivo dete, stalno sa nekim gnojnim anginama i upalama grla i pluća pa sam mnogo vremena provodila u krevetu, čitajući, što mi nije teško padalo jer sam u to vreme bila jako stidljiva i povučena a uživala sam u čitanju.

Još nisam krenula u školu kada sam se razbolela - lekari su sumnjali na šarlah od svih stvari pa su me poslali u bolnicu na posmatranje od nekoliko dana. Bolnice su užasna mesta, a dečja odeljenja najužasnija od užasnih.  Ne sećam se u kojoj sam bolnici bila  a to nije ni važno, ali se sećam da nas je bilo nekoliko u sobi i da sam bila najmlađa. Da roditelji nisu mogli da nam dolaze u posetu ili možda i jesu ali sasvim sigurno mame nisu ostajale sa nama. Da su sestre bile odvratne,

neprijatne, ljute i nestrpljive. Da su nas stalno boli nekim injekcijama i terali da piškimo u sterilne flašice od soka i kljukali nekom odvratnom braon kašom. I da smo svi mrzeli svaki sekund koji smo tamo proveli.

No, pored mene je ležao dečak koji je bio stariji od mene, verovatno ne mnogo ali se meni tada činio odraslim i ozbiljnim. I bio je fin, plavokos (bar mislim da jeste, mada - sećanje je čudna zverka a naročito ovo jer mi se njegov lik meša sa likom Vilija Gervina) i imao je punu natkasnu stripova. Raznih stripova.

Ne znam da li se sažalio na mene ili mu se jednostavno nije dopao strip, tek kada je izlazio poklonio mi je jedan. Stripotekino izdanje Modesti Blejz. Sa tri epizode! Ni dan danas ne mogu da prežalim što mi keva nije dala da ponesem taj strip po izlasku iz bolnice  (raskupusan, prljav i prepun ko zna kakvih bakcila i gadosti) ali sam od tog momenta  zauvek postala navučena na stripove i čarobnu Modesti Blejz.

U to vreme, govorimo o početku 1980ih, ženskih heroina nije bilo mnogo. Zapravo, osim Ripli, princeze Leje i Crvene Sonje, ja tada nisam znala nijednu drugu. I onda mi je u ruke došla Princeza Modesti. Potpuno drugačija od svih. Pametna, hrabra, prelepa. Borac.  A sa njom i njen večiti pratilac, njena polovina - Vili Gervin. I njih dvoje su me vremenom preoblikovali i promenili pogled na svet.

 Iako sam Modesti prvi put videla u Romerovom  putenom, seksi izvođenju, nekako mi je uvek mnogo draži bio svedeni, ćoškasti crtež Džima Holdaveja iz koga se videlo da je bio opčinjen njome. Piter O'Donel je kao pisac uvek bio konstanta. A Vili Gervin je dugo vremena bio simpatija i idealan muškarac. Dok se nije pojavio Unkas a onda konačno Korto Malteze.

Od trenutka kada sam izašla iz bolnice, moja potraga za svim mogućim epizodama Modesti Blejz je počela i do dana današnjeg traje. Politikin zabavnik je  bio sjajan izvor, kao i Stripoteka i Gigant i ona čudna,  uska i dugačka izdanja Strip 84 (tih se sećam, verovatno ih je bilo i pre i kasnije).

A onda su u jednom trenutku, negde tokom onih nesrećnih devedesetih, pre nego što su propale, Dečje novine objavile prve tri epizode Modesti Blejz, u tvrdom povezu, sa O'Donelovim uvodom i uz dodatak o detinjstvu Modesti Blejz.  Moj divni tata (koji je zdušno podržavao moju opsednutost knjigama i stripovima) mi je kupio taj strip u Bigzovoj knjižari u Kosovskoj i i dan danas i se sećam tog uzbuđenja i nestrpljenja da konačno stignemo kući da mogu da čitam.

Vremenom su mi u ruke stigli i stripovi na engleskom, listala sam i one na francuskom ali nikad nisam imala želje da ih kupim, nekako mi francuski nije išao uz Princezu, ne znam zašto - sigurna sam da i taj jezik govori. Gutala sam sa uživanjem svaki na koji bih naišla i za razliku od drugih stripova i stvari koje volim, nikada nisam na internetu tražila koliko stripova ima, šta je sve objavljeno. Želela sam da sačuvam tu neuhvatjivost, tu njenu tajanstvenost i magiju i tu radost kada otkrijem neku epizodu koju ranije nisam čitala. Pre nekih godinu dana sam čula i lepu vest da će Darkwood početi sa objavljivanjem Modesti Blejz, ali koliko vidim od toga, nažalost, ništa. Veoma mi je žao zbog toga jer, iako devojčice sada imaju gomilu sjajnih junakinja na koje mogu da se ugledaju, nekako mislim da će ostati uskraćene za najbolju od svih.

A onda, relativno skoro sam sa nekim meni vrlo dragim ljudima, prvi put posle dužeg vremena prošetala uveče gradom i u Deretinom izlogu videla nju! Dereta je objavila O'Donelov roman „Modesti Blejz“! Prvi u nizu, početak priče. I opet je tu ta radost zbog susreta sa starim prijateljem, to uzbuđenje dok otkrivam šta sve duguje Holdaveju, Romeru i drugim crtačima a šta O'Donelu. I Gervin je tu, faca kao i uvek  i ceo taj šmekerski fazon 1960ih.

I bilo mi je super da sedim u Grinetu i pijuckam čili moku i čitam knjigu „Modesti Blejz“ i objašnjavam klincu kako je to mamina omiljena junakinja (draža i od Sare Konor i od Anželike). I nadam se da će Darkwood možda ipak uspeti da objavi Modesti, da će Dereta nastaviti da objavljuje romane a da će neke nove šmizle u njoj pronaći uzor i uz nju postati smelije, hrabrije, bolje i jače. Ja sasvim sigurno jesam.

                                                                       

                                                                                                       K.